Ako srce ne moli, zaman jazik flafoli. To pisa

Ivan Žilin sin kada biše sit smokav suhi.

(Ako srce ne moli, uzalud jezik brblja. To pisa

Ivan, Žilin sin, kada biše sit smokava suhih)

Ivane, sine, gdje si se gladan izgubio

Ivane, sine moj, sine moj.

Nisam se, majko, nisam izgubio

Smokva me našla pa sam s nje jeo

i tako se najeo.

Još sam sit nešto zapisao

neka se zna: tu stoji smokva

smokvo moja, hrano moja.

Žilo moja, majko moja

Smokva me nahrani.

Ja se, majko, pomolih, srcem zavapih:

gladan sam, Bože, gladan sam.

Srcem sam, majko molio, vapio

smokva me našla puna smokava

pa sam se slatko, majko, najeo.

Tekst Marica Čunčić.

Foto: Branko Fučić, Glagoljski natpisi, Zagreb 1982.